Američki potpredsednik okreće leđa Trampu? Težak poraz republikanaca otvorio Pandorinu kutiju, u pozadini se...

Američki potpredsednik Džej Di Vens godinama je važio za jednog od najodanijih saveznika Donalda Trampa, ali bi težak poraz republikanaca na izborima za Kongres mogao da označi prekretnicu u njihovom odnosu. Vens je otvoreno označio rat u Iranu kao glavni razlog izbornog neuspeha, čime je napravio dosad najupadljiviji otklon od politike američkog predsednika. U Vašingtonu se njegov istup već tumači kao mogući početak političkog osamostaljivanja uoči predsedničkih izbora 2028. godine.

Potpredsednik SAD Džej Di Vens izazvao je veliku pažnju američke javnosti kada je u sredu, svega nekoliko sati nakon teškog izbornog poraza republikanaca, objavio oštru analizu razloga zbog kojih je njegova stranka izgubila kontrolu nad oba doma Kongresa.

Za razliku od uobičajenih političkih objašnjenja, u kojima se odgovornost za izborni neuspeh pripisuje ekonomskim okolnostima ili slaboj kampanji, Vens je kao ključni problem izdvojio jednu od najvažnijih spoljnopolitičkih odluka Donalda Trampa, a to je pokretanje rata protiv Irana.

„Razlog zbog kojeg smo izgubili jeste rat. I sam predsednik je to rekao sinoć“, napisao je Vens na društvenoj mreži Iks.

Njegova objava odmah je pokrenula spekulacije o tome da li američki potpredsednik počinje da se politički udaljava od Trampa i priprema teren za sopstvenu predsedničku kandidaturu.

Kako piše BBC, ovako otvoreno razilaženje između aktuelnog američkog predsednika i njegovog potpredsednika oko jednog od ključnih spoljnopolitičkih pitanja predstavlja izuzetno redak trenutak u savremenoj američkoj politici.

Rat koji je podelio Trampove saveznike

Vensovo protivljenje dugotrajnim američkim vojnim intervencijama nije novost. Naprotiv, ono predstavlja jedan od temelja njegove političke ideologije, koju je godinama gradio unutar pokreta MAGA, zasnovanog na Trampovom sloganu „Učinimo Ameriku ponovo velikom“.

Pre nego što je postao potpredsednik, Vens je bio među najglasnijim zagovornicima politike prema kojoj bi SAD trebalo da izbegavaju skupe ratove u inostranstvu i da se prvenstveno posvete unutrašnjim problemima.

Upravo zato američko-izraelski napad na Iran u februaru ove godine doveo ga je u politički nezgodnu poziciju.

Iako je od početka sukoba javno podržavao Trampovu administraciju, prema medijskim navodima, na zatvorenim sastancima sa njenim zvaničnicima izražavao je protivljenje ratu.

Te razlike u stavovima do sada su uglavnom ostajale daleko od očiju javnosti. Međutim, izborni poraz republikanaca promenio je okolnosti.

Vens je prvi put tako otvoreno ukazao na političku cenu rata i praktično doveo u pitanje opravdanost odluke koja predstavlja jedno od centralnih obeležja Trampovog drugog mandata.

„Ako želite da tvrdite da je vredelo, da je gubitak Senata za narednih šest godina bio vredan toga, onda to i recite. Tvrdite da je to bila cena koju je vredelo platiti. Slagali se ili ne, to je barem iskreno“, poručio je Vens.

Takva izjava posebno je privukla pažnju jer dolazi od političara koji je dosad pažljivo izbegavao svaki javni sukob sa predsednikom.

Trampova neočekivana reakcija

Možda je još veće iznenađenje od samog Vensovog istupa bila reakcija Donalda Trampa.

Američki predsednik, poznat po tome što od najbližih saradnika očekuje gotovo bezuslovnu lojalnost, nije javno kritikovao potpredsednika.

Naprotiv, složio se sa njegovom ocenom da je rat u Iranu u velikoj meri odredio ishod izbora.

Ipak, Tramp je istovremeno jasno stavio do znanja da se ne kaje zbog odluke o pokretanju vojne operacije i da bi, kada bi se ponovo našao pred istim izborom, postupio jednako.

„Znam šta on misli o tome. Mislim da je to u redu“, rekao je Tramp novinarima kada su ga pitali o Vensovoj objavi.

„Znao sam to kada sam krenuo u akciju. Sprečili smo ih da dođu do nuklearnog oružja i oni ga nikada neće imati“, dodao je američki predsednik.

Ovakva reakcija mogla bi da bude prvi pokazatelj da je Tramp spreman da svom potpredsedniku ostavi određeni politički prostor, posebno ukoliko Vens odluči da se kandiduje za predsednika 2028. godine.

Međutim, ostaje neizvesno koliko bi takva tolerancija mogla da potraje i gde se nalazi granica javnog neslaganja koju je Tramp spreman da prihvati.

Početak Vensovog osamostaljivanja?

Danijel Bajman, stručnjak za spoljnu politiku iz Centra za strateške i međunarodne studije, ocenio je za BBC da Vensova izjava deluje kao pokušaj da napravi određenu političku distancu između sebe i Trampa.

Prema njegovim rečima, takav potez mogao bi da bude deo pažljivo osmišljene strategije uoči narednih predsedničkih izbora.

Ipak, Vens se nalazi pred komplikovanim zadatkom. Ukoliko želi da nasledi Trampa na čelu Republikanske stranke, moraće istovremeno da zadrži podršku birača pokreta MAGA i da pokaže da ima sopstvene političke stavove.

Previše otvoreno suprotstavljanje Trampu moglo bi da ga košta podrške najodanijeg dela republikanskog biračkog tela. Sa druge strane, potpuno poistovećivanje sa predsednikovom politikom moglo bi da mu oteža pokušaj da privuče birače koji su na međuizborima okrenuli leđa republikancima.

Upravo zato njegova objava bila je pažljivo formulisana. Vens nije direktno napao Trampa niti ga je poimence optužio za izborni poraz, već je veliki deo analize zasnovao na procenama neimenovanih istraživača javnog mnjenja.

Republikanska strateškinja Ešli Dejvis ocenila je za BBC da je potpredsednik ovim potezom zapravo pokušao da ispita politički teren.

Drugim rečima, Vens je napravio prvi korak ka distanciranju, ali bez otvorenog sukoba sa čovekom čija mu je podrška i dalje izuzetno važna.

Četiri tačke koje otkrivaju Vensove ambicije

Posebno zanimljiv deo potpredsednikove objave nije se odnosio samo na kritiku rata, već i na njegov predlog kako bi Republikanska stranka mogla ponovo da pridobije birače.

Vens je svoju političku strategiju sveo na četiri ključne tačke: okončanje rata, fokusiranje na troškove života i inflaciju, stavljanje Amerike na prvo mesto i promenu odnosa Sjedinjenih Američkih Država prema Izraelu.

Ovakav program, prema oceni BBC-ja, u velikoj meri odražava političke stavove koje Vens zastupa otkako je stupio na nacionalnu političku scenu, a mogao bi da predstavlja i osnovu njegove eventualne predsedničke kampanje.

Posebno je značajna najava promene američkog odnosa prema Izraelu, budući da je podrška toj zemlji jedno od pitanja oko kojih postoje neslaganja unutar američke desnice.

Rat u Iranu dodatno je produbio te podele.

Deo uticajnih konzervativnih komentatora smatra da je Tramp odustao od jednog od najvažnijih obećanja svog političkog pokreta, da Sjedinjene Američke Države neće ulaziti u nove dugotrajne ratove.

Vens bi, ukoliko odluči da se kandiduje, mogao da pokuša da pridobije upravo taj deo republikanskih birača, predstavljajući sebe kao političara koji želi da vrati pokret MAGA njegovim prvobitnim principima.

Borba za Trampovo političko nasleđe

Predsednički izbori u SAD biće održani za dve godine, a pitanje Trampovog naslednika već sada postaje jedno od najvažnijih unutar Republikanske stranke.

Vens se smatra jednim od mogućih kandidata, ali još nije zvanično potvrdio da će se uključiti u predsedničku trku. Njegovi saradnici insistiraju da konačna odluka nije doneta.

Dodatnu neizvesnost unosi i činjenica da sam Tramp još nije otkrio koga namerava da podrži kao svog naslednika.

Iako je u više navrata pohvalno govorio o Vensu, ali i o državnom sekretaru Marku Rubiju, predsednik nije nagovestio kada bi mogao da donese odluku o eventualnoj podršci nekom od njih.

Čini se da Trampu odgovara neizvesnost oko toga ko će naslediti njegov politički pokret. U prošlosti je čak pominjao mogućnost da ostane na vlasti i tokom trećeg mandata, iako mu američki Ustav to ne dozvoljava.

Ipak, postoji jedan važan detalj koji pokazuje da Vensov istup možda nije bio toliko otvoren izazov predsedniku koliko se na prvi pogled činilo.

Prema pisanju Njujork tajmsa, potpredsednik je Trampu pokazao svoju objavu pre nego što ju je javno objavio.

To otvara mogućnost da je predsednik unapred bio upoznat sa kritikama i da ih je, makar u tom trenutku, bio spreman da prihvati.

Može li MAGA da preživi bez Trampa?

Iza Vensovog poteza krije se i mnogo šire pitanje, šta će se dogoditi sa pokretom MAGA kada Tramp više ne bude mogao da se kandiduje za predsednika?

Tokom prethodnih godina taj pokret bio je gotovo nerazdvojiv od Trampove ličnosti. Međutim, poraz na međuizborima i sve izraženije neslaganje oko rata u Iranu pokazuju da unutar pokreta postoje različita viđenja buduće američke politike.

Za Vensa bi upravo ta situacija mogla da predstavlja političku priliku.

On može da pokuša da zadrži osnovne ideje pokreta MAGA, ali da ih prilagodi novim okolnostima i biračima koji više nisu spremni da bezrezervno podržavaju svaku Trampovu odluku.

Takva strategija, međutim, nosi značajan rizik. Tramp i dalje ima snažan uticaj na republikansko biračko telo, a njegova eventualna odluka da podrži drugog kandidata mogla bi ozbiljno da ugrozi Vensove ambicije.

Zbog toga će američki potpredsednik morati da nastavi pažljivo političko balansiranje, dovoljno blizu Trampu da ne izgubi njegovu podršku, ali dovoljno daleko da ne preuzme svu odgovornost za nepopularne odluke njegove administracije.

Bonus video:

(Espreso/ Nova/ Prenela: T.M.)